Klasične i online poduke iz gitare i ukulelea za početnike i napredne svih dobnih skupina
Klasične i online poduke iz gitare i ukulelea za početnike i napredne svih dobnih skupina
Iako već dugi niz godina sviram prstima, rekao bih da je za početnika bolje i lakše ako nauči kako pravilno držati trzalicu i kako s njom svirati. Razlog leži u činjenici da, svirate li trzalicom, imate jednu točku susreta sa žicama gitare. I gledajte da je vrh trzalice kojim svirate što manji jer lakše ga je kontrolirati.
Držeći trzalicu usput ćete naučiti da ne svirate „iz lakta” već „iz zgloba” i pomicati ruku točno onoliko koliko treba. Ruka će s vremenom naučiti i koliki joj je „hod” potreban, zapamtit će svaki mikropokret od žice do žice tako da ćete moći bez gledanja odmah zasvirati žicu koju želite.
Često pitanje je kako držati trzalicu. Postoje neke smjernice na što treba obratiti pažnju, a jedna od njih je i koliko čvrsto je uhvatiti. Mnogi pretjeruju pa je stisnu prečvrsto što nakon nekog vremena može dovesti do upale tetive palca, a i nije praktično svirati ako trzalicu držite „prekruto”. A ako je uhvatite prelabavo ispadat će vam iz ruke tijekom svirke.
Normalno je da vam na početku „bježi” iz ruke i postoji nekoliko caka kako joj to onemogućiti: možete naći trzalicu s hrapavijom površinom, možete je malo izrezbariti kako bi prsti dobili trenje i bolji zahvat, možete na nju zalijepiti komadić brusnog papira, a možete i probušiti rupu kroz nju bušilicom za papir. Kada probušite rupu i uhvatite trzalicu, spojit će vam se prsti kojima je držite i puno će teže „kliziti”.
Maleni trik je u ovome: morate imati sigurnost. Usporedite držanje trzalice s mazanjem pekmeza na kruh: nož kojim mažete na kruh ne držite prečvrsto (jer biste inače pokidali sredinu kruha), ali ne držite ni preslabo (jer tako ne biste na njega ništa namazali). Ista filozofija vrijedi i za trzalicu; trzalica je „nož”, žice su „sredina kruha”.
I iskreno, ne biste se trebali zamarati držite li trzalicu kao i svi ili nekako drukčije. Dok god imate sigurnost, preciznost i lepršavost i dok god pjesme zvuče kako trebaju – apsolutno je svejedno. Jazz gitarist Pat Metheny, James Hetfield iz Metallice, Eddie Van Halen, Steve Morse (ex Deep Purple), Marty Friedman i mnogi drugi ne drže trzalicu školski ispravno ali ne možemo reći da im to smeta.
Na pitanje koju i kakvu trzalicu izabrati, najlakši odgovor glasi: isprobajte što je više trzalica moguće dok ne nađete savršenu za sebe.
Gledamo li generalno, u obzir trebate uzeti materijal od kojeg su napravljene, oblik i debljinu. Debljina trzalice je nešto s čime ćete će se najčešće susresti, pa da se upoznamo s osnovnom podjelom:
1) Tanka (thin) trzalica je svaka trzalica debljine od .48 do .60mm. Sjajne su za akustičnu gitaru, „dvanaesticu” i za svako nježno, profinjeno sviranje; idealne za pratnju. S obzirom na to da su tanke, pružaju puni, „trebly” ton i lijepo klize preko žica. No, nisu baš najzahvalnije po pitanju kontrole, baš zbog toga što se lagano i velikim dijelom svijaju, pa je s njima teško solirati.
2) Srednja (medium) trzalica je svaka trzalica debljine između .73 i .88mm; najčešća i najuobičajenija debljina. Najbolji kompromis između savitljivosti kod sviranja punih akorda i ritma, te krutosti potrebne za soliranje.
3) Debele, teške (heavy) trzalice pokrivaju raspon od 1.0 do 1.14mm. Ako volite solirati, slušate heavy rock ili metal, one su pravi izbor za vas. Pružaju sjajnu kontrolu.
4) Extra heavy trzalice (od 1.5 do 2.00mm) daju topao i mekan zvuk. Najčešće ih koriste jazzeri ili gitaristi koji vole dublji zvuk.
Isprobajte i sami: Odsvirajte E-dur s tankom trzalicom i čut ćete kako u prvi plan iskaču visoki tonovi; odsvirajte ga s debelom trzalicom i čut ćete kako su u prvom planu bas tonovi.